LIČNI RAZVOJ

Postoji mnogo napisanih knjiga o tome da u odnosu na to kako razmišljamo tako i živimo i kako naše misli utiču na ono što nam se događa.Sve su to dobre knjige, govore nam o onom što ne znamo, o zakonima koje sami stvaramo za sebe,dobre su u smislu da nam služe da shvatimo,da se probudimo,uče nas o tome ko smo jer sami to ne znamo.Čitajući ih, budimo se,shvatamo da živimo u iluzijama i dobro je, načinili smo prvi i najvažniji korak! Uvideli smo da nešto ne štima u životu kakav živimo, spoznali zakone i istine koje nismo znali i doneli najvažniju odluku u svom životu da nešto promenimo! I to je sjajno!!! Već se nekako bolje osećamo, trudimo se da pozitivno razmišljamo,da time privlačimo dobre stvari, da naš život najzad krene u pozitivnom pravcu!Tako se dosta vremena vrtimo po našem umu ili na mentalnom nivou i ništa se ne menja, sad nam tek nije dobro! Trudimo se da budemo pozitivni, da svakog dana tako razmišljamo - težak posao! Ništa se ne menja, naravno, jer se na mentalnom nivou samo stiču saznanja.Ako se, radeći na sebi, zadržimo na ovom nivou, misleći da se tu nalazi rešenje problema i da je dovoljno samo početi sa pozitivnim razmišljanjem i da će se svi problemi biti rešeni, onda ćemo i dalje biti u iluziji i neće nam biti ni malo lakše,baš naprotiv! Ovakvim pristupom,ignorišući svoje nezadovoljstvo,ili probleme u bilo kom vidu da su se ispoljili kod nas, samo potiskujemo još dublje negativnosti koje se nalaze u nama i tako smo sve dalje od sebe!
Čitajući knjige, učeći o sebi je samo prvi korak na putu spoznaje i ako se tu zaustavimo,to nam može poslužiti samo u tome, kada se nađemo u razgovorima sa svojim prijateljima ili bilo kim drugim, pa se povede tema,da delujemo načitano,da smo važni jer puno toga znamo.Tu se onda u tim razgovorima nametnu različiti stavovi i mišljenja,povodom onog što smo pročitali, da bi se na kraju sve svelo na to da nismo odmakli dalje od svog ega koji samo želi da bude u pravu,da se i dalje nalazimo u patnji ili bolesti,samo smo malo pametniji!
Naravno da svi koji se probude ( hvala bogu na tome ) prolaze kroz ove faze duhovnog napretka i rasta. Među njima sam, naravno i ja , pišem iz sopstvenog iskustva.Ne bih sve ovo uvidela da nisam patila,bila teško bolesna,čudom (za mene je to tada bilo čudo,jer sam bila nesvesna )ozdravila i od tada tragam za istinom i za sobom! :)
Istina i odgovori se nalaze u našim emocijama.One su za nas vrlo značajne jer kriju ključ za rešenje problema koji nas muče, bilo koje da su prirode , fiz.bolest, psihička stanja (depresija i dr.), nedostatak novca,međuljudski odnosi i svi ostali mnogobrojni i različiti problemi.Naučeni smo da potiskujemo svoje emocije,naravno one "loše", radost je prihvatljiva ali bi smo se tuge i patnje najradije odrekli, negde je zakopali (kad bi smo mogli! :) )
Sve što činimo je to da bežimo od emocija i borimo se protiv njih umesto da duboko zaronimo u ta naša osećanja,proživimo ih,pustimo ih da se oslobode, suze koje smo progutali kao deca sada treba da pustimo da teku.Svi smo vaspitani da potiskujemo, naši roditelji su nas tako vaspitali,ali nećemo ih kriviti, dali su nam najbolje što su znali,naravno da su i oni živeli u tim istim iluzijama.Neko mora da se probudi a to smo mi u ovom sadašnjem trenutku,za naše dobro i za dobro naše dece!
Kad zaronimo u osećanja,oslobodimo ih, bilo da je to tuga, pa se isplačemo ili je bes,svejedno,tada treba da se zapitamo,zašto ovo osećam?Šta treba da shvatim?Nakon toga treba da budemo otvoreni da prepoznamo odgovor kada nam stigne.Za ovo je potrebno da budemo češće sami sa sobom, u tišini, da možemo da čujemo svoj unutrašnji glas i potrebno je da budemo strpljivi prema sebi.Sve ono što smo usmeravali ili davali drugima, bili strpljivi sada treba da delić toga usmerimo prema sebi.Počinjemo da slušamo sebe,učimo kako da volimo sebe!
U onom istom vaspitanju koje smo dobili smo naučeni da volimo druge, da činimo ono što drugima odgovara,najmanje smo slušali sebe, sve u želji da budemo prihvaćeni,da drugi imaju lepo mišljenje o nama. Istina je da ti drugi nikad nisu zadovoljni,bilo šta da učinimo za njih, a i mi naravno,radeći protiv sebe! Isus je rekao "ljubi bližnjeg svog kao sebe samog", deo toga smo dobro naučili ali smo pritom sebe preskočili!
Ako smo se dovoljno okrenuli sebi, ka unutra, uronili u emocije,oslobodili ih,pitali se šta je to što treba da shvatim i ako nam se čini da odgovora nema,postoji mogućnost da uzroci zbog kojih se loše osećamo se kriju duboko u nama i sežu iz nekog prošlog života.Obzirom da nam nije dato da pamtimo svoje prošle živote, tako da nam je u tom slučaju, potrebna pomoć.(Naravno da postoje pomoćna sredstva I tehnike koje nam pomažu da se izborimo sa nesvesnim u nama …)
Radi se o tome da su svi potisnuti sadržaji ( iz ovog života) u našem nesvesnom,svaka ćelija našeg bića pamti sve one sadržaje kojih se više i ne sećamo i tako to potisnuto upravlja našim životom! Život nam, ako obratimo pažnju, stalno nameće iste probleme, kao da se vrtimo u začaranom krugu, sve dok ne shvatimo i ne naučimo lekciju u smislu gde grešimo.
Problen rešavamo tako što ga osvestimo,postavljajući pitanja,dobijamo odgovor, problem iz nesvesnog prelazi u svesno i jednostavno...nestaje! Kad shvatimo u čemu je stvar, kad osvestimo potisnuto iskustvo iz detinjstva, oslobodimo emociju koja je potisnuta zajedno sa proživljenim iskustvom, tada smo slobodni! Problem koji smo imali nestaje jer u nama nema onog potisnutog sadržaja, koji je upravljao nama.
Nismo ni svesni toga da mi donodimo odluke (a svakog dana ih donosimo,bile one velike ili male) i živimo uslovljeni upravo onim što nosimo u sebi. Na ovaj način upoznajemo sebe, otkrivamo problem, tako znamo na čemu treba da radimo,tako menjamo sebe i oslobađamo se!
Mi smo rođeni da se radujemo životu, duboko u nama je biće za kojim tragamo,koje upravo kroz ovaj proces upoznajemo,biće koje zna i želi da se raduje, samo što smo odrastajući, da bi smo sebe zaštitili izgradili zidove od potisnutih osećanja i loših iskustava
SADA KADA SMO SE PROBUDILI I POSTALI SVESNI TIH ZIDOVA,DONOSIMO ODLUKU DA IH TREBA SRUŠITI! POSAO KOJI NAS ČEKA NIJE LAK ALI SE SVAKAKO ISPLATI!!!
Ponekad sam sebi ličila na glavicu luka,ljušteći tako sloj po sloj tog nesvesnog i lila suze i oslobađala bol, jedan po jedan, nije bilo lako, bolelo je,ali to je jedini način da sebi pomognemo! Zahvalna sam što sam sve to osvestila,oslobodila se patnje,da mogu da se radujem upoznavajući sebe, shvatajući da taj trud nije bio uzalud,da je život lep!

O Rekonekciji

Rad na sebi je dugotrajan,spor, može da ppotraje ceo život.Naravno da će uvek pomoći pitanje "Šta treba da shvatim...?"Tehnika poput Regresije (povratak u trenutak traume) nas oslobađa ali i to je dugotrajan proces i često bolan.Došlo je vreme da ne moramo više da prolazimo kroz bol,to više nije potrebno ali i vremena baš nemamo napretek.
Pisaću o tehnici Rekonektivnog isceljivanja i Rekonekcije jer se mnogi nisu susreli sa ovim vidom isceljivanja.
Poznato nam je da funkcionišemo na četiri nivoa,fizičkom ,mentalnom,emotivnom i duhovnom.Rekonektivno isceljivanje nam služi da svoje biće dovedemo u ravnotežu.Za bolesne (a to su oni koji su dugo vremena bili izloženi ovoj neravnoteži) to znači ozdravljenje.
Istraživanja su pokazala da naše čelije sve pamte,svi sadržaji iz ovog i prethodnih života se nalaze zapisani u našim ćelijama i u auri.Svi misaoni obrasci,a znamo da su uglavnom, negativni, se nalaze u auri.
Naše ćelije sve pamte,sve ono što smo doživeli i potisnuli.Kako odrastamo,sadržaja za pamćenje je sve više i tako naše ćelije postaju sve gušće,tako postepeno stvaramo blokade energije u sebi koja više ne može nesmetano da kruži.Za početak je to osećaj da nam je dosta, da "pucamo po svim šavovima".Ako dovoljno dugo ne poradimo ništa sa ovim osećajem, na dobrom smo putu da se razbolimo.A i šta bi smo radili, kad ne znamo,niko nam nije dao uputstvo za upotrebu svog bića, kad smo rođeni!)
Ovaj sistem potiskivanja nam je služio dok smo odrastali,štitio nas je od bola,da preživimo.Sada,pošto smo dovoljno odrasli i ta bol više ne može da nas ubije, ona želi da se oslobodi,zato nas telo boli,ono nas opominje...
Naravno,ono čemu su nas naučili,kada nas nešto boli, je da se obratimo lekaru.Lekovi, koje će nam lekar prepisati, će pomoći da se ta bol ponovo potisne i relultat će biti kratkotrajan.Nakon izvesnog vremena ćemo ponovo imati istih problema.
Prilikom Rekonektivnog isceljivanja se naše čelije oslobađaju ovih negastivnih zapisa i potisnutih sadržaja.Nije potrebno više da prolazimo kroz bol,dosta smo patili.Naše ćelije postaju manje guste,prosvetljuju se.Nestaju blokade energije i ona može nesmetano da kruži.To je naše zdravlje.
Lična Rekonekcija je važna,radi se jednom u životu!Kroz ovaj proces se oslobađamo svih strahova i osećaja krivice kojima smo bili uslovljeni do sada.Iz te uslovljenosti smo donosili odluke.Uglavnom ih nismo ni donosili,one dobre,koje služe napretku iz straha da nećemo uspeti.Menja nam se život iz korena, to je onaj osećaj duboke ispunjenosti, kad osećamo mir u duši i znamo da je sve u redu!Problemi,koje smo imali do tada se samo sklone iz vidokruga.Tačno znamo šta hoćemo i onda nam se i ukazuju prilike za to!Ovo pišem iz sopstvenog iskustva.Moj život se promenio nakon susreta sa ovom energijom.
Lična Rekonekcija je mnogo više od toga što sam prethodno napisala.Mogu pisati o tome da je to povezivanje lanaca DNK ili o povezivanju niti,ali šta to zapravo znači praktično?
Upravo to, da smo u skladu da sobom, da osećamo mir u duši,da postajemo drugačiji.Nema više onog potisnutog u nama čime smo bili uslovljeni,jednostavno smo oslobođeni,budimo se radosni...
Iskustva su nam drugačija,drugačijim očima gledamo na život.Problemi koje smo imali su nestali,jer smo se mi promenili...
Vraćaju nam se naše "moći" koje smo davno izgubili,jača osećaj intuicije,lakše čujemo taj naš unutrašnji glas koji je tu ustvari da nas vodi,budi se "vidovitost",to je onaj osećaj.kad znamo...Ako zvoni telefon, ne da znamo ko je , nego i šta hoće!

Rođeni smo da se radujemo i to nam je jedini zadatak! Lep je osećaj,naravno kada se oslobodimo svih potisnutih sadržaja koji nas drže u patnji,kada znaš da je uvek sve u redu! Srećna sam zbog toga što je sve ono, što sam doživela, poslužilo tome da shvatim i upoznam sebe, samim tim da razumem druge i da ono što sam "naučila" može da pomogne onima koji su se probudili i shvatili da im je dosta i da žele promenu!

"Neka bude svetlost..."